Почетак - Народни музеј Крушевац

ИСТОРИЈА Добро дошли у НАРОДНИ МУЗЕЈ КРУШЕВАЦ

Сакупља, чува, штити и излаже покретна културна добра и остатке материјалне културе завичаја.

Законом о устројству гимназија у кнежевини Србији, у Крушевцу је основана нижа гимназија.

Свечано је отворена школа, чија је неоренесансна архитектура била одраз тадашњег владајућег стила у градњи просветних зграда.

Проширењем зграде постигнута је симетрична композиција, док су фасаде обогаћене сецесијским орнаментима, као и рељефним представама Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића над главним улазом.

Гимназија је пресељена у нову зграду, док у овом простору наставља да ради основна школа, прекидајући наставу само за време рата када је у њој била смештена немачка војска.

Урбанистичким планом је предвиђено да се остаци Крушевачког града презентују и уреде, а здање некадашње гимназије одабрано је за смештај новооснованог музеја.

Приликом адаптације, архитекта Мирко Ковачевић испоштовао је аутентичност објекта, не нарушивши општи утисак целине и сачувавши одређене детаље, као што је изглед улазног хола и свечане дворане на спрату.

Као део просторне целине Крушевачког града, музејско здање ужива статус заштићеног културног добра.

+

посетилаца годишње

постављених изложби

година иза нас

+

сакупљених музеалија

КУЋА СИМИЋА

Смештена у самом градском центру, надомак Споменика косовским јунацима, Кућа Симића спада у најстарије очуване објекте у Крушевцу и својом архитектуром сведочи оријентални изглед некадашње чаршије. По стилским одликама, може се претпоставити да је грађена крајем XVIII или почетком XIX столећа. Здање је спратно, са подужним тремом у приземљу и на спрату. Приземље је грађено ломљеним каменом, док је спратни део у бондруку и чатми…

Детаљније >>

УМЕТНИЧКА ГАЛЕРИЈА

Отварањем прве изложбе, 27. јануара 1962, Уметничка галерија у Крушевцу отпочела је са радом за потребе излагања, прикупљања, чувања и проучавања значајних уметничких појава и тенденција у земљи, као и уметности настале на подручју града и региона. У тренутку оснивања, деловала је у оквиру музеја, да би након раздобља самосталног функционисања (1971–91) поново постала саставним делом Народног музеја Крушевац…

Детаљније >>

СЛОБОДИШТЕ

Меморијални комплекс Слободиште подигнут је на југозападном ободу града, на обронцима Багдале, где се за време фашистичке окупације (1941‒44) налазио логор са стратиштем за 1650 цивила и родољуба. Највеће стрељање одиграло се 29. јуна 1943. године, када је окупатор, као вид одмазде, стрељао 324 лица (162 припадника Југословенске војске у Отаџбини и 162 припадника партизанског покрета). На простору који је некада покривао логор, данас је…

Детаљније>>

КРУШЕВАЧКИ ГРАД – Средњовековна тврђава Лазара Хребељановића

Надирање Османлија са југа условило је померање тежишта српске средњовековне државе ка северним, рубним крајевима некадашњег царства, ка сливу трију Морава. Време оснивања средњовековног Крушевца, стоног града кнеза Лазара Хребељановића (1329–89), треба тражити након Маричке битке (1371), по свој прилици између 1374. и 1376/77, тачније између коначне победе над највећим унутрашњим противником, господаром рудничке области Николом Алтомановићем и првог помена имена града у Болоњском препису даровне повеље манастиру Раваници. У повељи од 9. јануара 1387, којом кнез потврђује привилегије Дубровчанима, град је поменут као његово седиште, речима „у славном граду господства ми Крушевцу“.

Користећи природну зараван, кнез је град утврдио зидинама унутар којих је саградио палату и још тридесетак грађевина. Посред тврђаве је подигнута придворна црква Лазарица. По речима Константина Филозофа, храм је био посвећен архиђакону Стефану, свецу заштитнику династије Немањића, а у славу кнежевог прворођеног сина. Црква је триконхосне основе, са кубетом, и богато је украшена розетама и моравском орнаментиком клесаном у камену. Престони град кнеза Лазара и његовог сина наследника, деспота Стефана Лазаревића (1377–1427), уживао је велики углед и значај не само као средиште Моравске Србије већ и као политичко тежиште ондашњих српских земаља, што ће остати све до 1408, када деспот престоницу сели у Београд.

После боја на Косову, крајем XIV и нарочито у првој половини XV столећа, Крушевац је, као важно стратешко место, често био метом напада. Након више узастопних разарања, коначно пада под османску власт (1455), која ће, са краћим прекидима, трајати све до 1833. године.

Републички завод за заштиту споменика културе и Археолошки институт из Београда спровели су опсежна археолошка истраживања комплекса Крушевачкога града (1961–71). Урбанистичким планом је предвиђено да се простор и остаци средњовековне тврђаве презентују и уреде као јединствена парковна целина, унутар које се ‒ поред цркве Лазарице и централне зграде музеја ‒ издвајају спорадични остаци градских бедема са донжоном, као и остаци кнежеве палате и пропратних објеката. Читав комплекс, као просторна целина, ужива заштиту као споменик културе од изузетног значаја (Службени гласник РС 14/79).