Меморијални комплекс Слободиште подигнут је на југозападном ободу града, на обронцима Багдале, где се за време фашистичке окупације (1941‒44) налазио логор са стратиштем за 1650 цивила и родољуба. Највеће стрељање одиграло се 29. јуна 1943. године, када је окупатор, као вид одмазде, стрељао 324 лица (162 припадника Југословенске војске у Отаџбини и 162 припадника партизанског покрета). На простору који је некада покривао логор, данас је меморијални комплекс са масовним гробницама.
Централни споменички део припада концепту који је у периоду 1961‒65, а по идеји Добрице Ћосића, реализовао архитекта Богдан Богдановић. Споменички елементи јесу Стратиште и Хумке, као и два амфитеатра – Долина поште, са јатом камених птица које стреме небу, и Долина живих, којима се приступа кроз кружну Капију Сунца. Суштина читавог комплекса одређена је двема сугестивним порукама: „Под овим небом, човече, усправи се“ и „Хлеб и слобода исто су нама“.
Године 1978, по пројектима архитеката Богдана Богдановића и Светислава Живића, саграђен је и Дом Слободишта, предвиђен за истраживачки рад и изложбене активности.
Читав комплекс проглашен је културним добром, знаменитим местом од великог значаја (Службени гласник РС 28/83).