изложба
Народни музеј Крушевац вас позива да присуствујете отварању изложбе СРПСКИ ВОЈНИЦИ УМРЛИ У ХОЛАНДИЈИ 1917–1919, као и промоцији истоимене књиге, која ће се одржати у петак, 14. маја 2021. у 13 сати у свечаној дворани крушевачког музеја. Програм, реализован у сарадњи са Музејом рудничко–таковског краја Горњи Милановац, биће представљен у оквиру овогодишње манифестације Музеји за 10 и XVII Европске ноћи музеја.
Допуњено двојезично издање публикације СРПСКИ ВОЈНИЦИ УМРЛИ У ХОЛАНДИЈИ 1917–1919, аутора Фабијана Вендрига, Тање Вендриг и Џона Стинена, коју прати изложба аутора Ане Јелић, кустоса историчара уметности и Ненада Карамијалковића, кустоса етнолога, настало је као резултат истраживачког рада у оквиру пројекта који су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије, Музеј рудничко–таковског краја, Амбасада Краљевине Холандије у Београду и Удружење потомака ратника 1912–20, Пожаревац.
Сто година након Версајског мировног споразума, широј јавности мало је позната чињеница да је један број српских заробљеника боравио у неутралној Холандији, као и да је њих стотинак преминуло и покопано на холандском државном тлу. На Реформаторском гробљу у Гардерену, у регији Велуве, налази се споменик сећања на српске војнике преминуле од последица шпанског грипа 1919. На споменику је исписано 29 имена српских војника умрлих у Гардерену, 21 војника који је умро у Најмегену и њих 14 који су умрли у Енсхедеу. Сплетом различитих околности, посмртни остаци српских војника су 1938. године, а у договору са владом Краљевине Југославије, пребачени у маузолеј у Јиндриховицама, у Чешкој, где се и данас налазе.
Изложбом су обухваћени како правни аспекти и избијање Првог светског рата, тако и злочини вршени над ратним заробљеницима, рад хуманитарних организација, репатријација преко Холандије, смрт и ексхумација, опис споменика у Гардерену и маузолеја у Јиндриховицама, где су српски војници, умрли у Холандији, нашли своје коначно пребивалиште, као и приче о породицама тј. потомцима ових војника.
Жеља аутора јесте да се реконструкцијом историјске приче поменутих војника, преко двојезичне публикације и двојезичне документарне изложбе, ода поштовање војницима и њиховим потомцима те да се, на тај начин, њихова имена отргну од заборава.