Изложбом Ненада Гајића LUCKY TO BE ALIVE / Срећа је бити жив / приказан је циклус хиперреалистичних скулптура кинетичког механизма. Вишегодишње искуство аутора кроз различите уметничке медије дизајна, иконописа, илустрација, stop motion анимације, специјалних ефекатa за филмску, телевизијску и позоришну продукцију, финално се орјентише на израду склулпура најновије технологије.

Револуција реалности скулптура је искорак из традиционалног разумевања скулптуре и резултат је појаве модернистичке генезе стварања ових дела, које је Ненад студиозно и посвећено реализовао у својој серији хиперреалних скулптура, што постаје његов лични и препознатљив уметнички језик. Циклус обухвата дела настала последње четири године: Један тренутак, Дуг сан, Заувек сам, Ноћна мора, Повратак, Вечност, Тишина, Девојка из снова, која приказују сведеност идеје и форме људских и животињских тела, особе које аутор познаје у приватном животу или бића која су оставила неизбрисив траг. Тиме радови нуде прегршт универзалних питања са којима се сви идентификујемо, питања живота, смрти, човека, природе, туге, радости, тренутка у коме постојимо и жељом да тај тренутак траје што дуже.

Зауставити тренутак живота у вечном трајању је и ауторов циљ продукцијом ових скулптура, што постиже употребом висококвалитетних материјала силикона, органских материјала перја и длаке, разних врста платна, пластике и метала за израду језгра и механизма електромотора који симулира дисање. Дисањем настаје тзв. „Биоскулптура“, довољно стварна да провокација аутора успева да нас истера из ушушканог поимања и натера да и ми истражујемо границе и појмове живог и неживог, природног и вештачког, реалног и артифицијалног. Намерно сведеним димензијама скулптура на пропорцију 1:3, Ненад Гајић нас упућује на појачану пажњу најфинијих детаља, где пред суптилностима, спорим дисањем и временским трајањем остајемо запањени и емпатијски пробуђени. Нарочито самим фетусним положајем скулптура затворених очију, спокојних мимика где остају у „замрзнутом“ тренутку сна. Са намером да оно што нам је блиско наставља да траје, да фрагилност живота у реализацији свог рада аутор прикаже „бесмртном“.
Иако је започео овај циклус јасне концептуалне симболике, суочивши се најпре са самим собом, односно визије себе у старости и дочеканог спокојства у делу Дуг сан, оставља нам простор да се и сами саживимо са том идејом.

НЕНАД ГАЈИЋ рођен је 1982. године у Панчеву. Дипломирао је на Факултету примењених уметности у Београду, на одсеку за графички дизајн, 2006. Свој развојни пут стваралаштва започиње различитим интересовањима и реализацијама пројеката, бавећи се претежно примењеном уметношћу, илустрацијама, израдом специјалних ефеката, филмских маски, stop motion анимацијом за многобројне домаће и иностране филмске и серијске ТВ продукције и позоришта.

2010. подржан је средствима Филмског центра Србије за пројекат кратког stop motion анимираног филма. Учесник је бројних групних изложби а од 2018. посвећује се сфери кинетике и хиперреализма и самосталним изложбама, где започиње циклус израде покретних хиперреалистичних скулптура.

Кустос изложбе: Јасмина Буцек