Мода је променљива, стил је вечан

Изложба Мала лила хаљина стигла је у Кућу Симића на високим потпетицама и исто таквим достигнућима претходне, Од пепељуге до принцезе. Модерне и речите Крушевљанке су пожелеле наставак који је стигао у виду седамдесетак хаљина одеваних током последњег века у граду и ширем окружењу, о разним приликама.

Назив изложбе је релативно препознатљива комбинација израза мала црна хаљина која је, од Коко Шанел на овамо, симбол ненаметљиве елеганције, и назива ауторске песме Николе Пејаковића, Хаљиницу боје лила, написане за филм „Рат уживо“ која се већ дуго сматра традиционалном, народном. Негде између софистицираног модног атељеа и задимљене кафане живимо своје мале животе, често истоветно одевене за обе прилике.

Како је ово година јубилеја у Кући, петнаест година од повратка музеја под њен кров, и десет година од прве заједничке изложбе настале у сарадњи са суграђанима, изложбом Мала лила хаљина прослављамо оба датума. За ту прилику учеснице су одабрале најлепше и најдраже хаљине које су испуниле Кућу начинивши од ње мали модни атеље.

Овај модни атеље пре подсећа на кабинет реткости него на винтаге продавницу. Замишљене хаљине остварене из помоћ маме, сестре, другарице или копије модела које су носиле популарне глумице у антологијским филмским остварењима. Хаљине кројене у чувеним кројачким радионицама, шивене код мамине шнајдерке од материјала набављених у Солуну или Истанбулу. Хаљине купљене у Трсту на Понте Росо, у Лондону, Паризу или Цириху. Хаљине за концерт Београдске филхармоније, позоришну премијеру, дочек неке године, прославу Дана жена, Републике, мале и велике матуре, или тек купљене без повода. Наслеђене од маме, баке или свекрве, добијене од другарице, супруга или…

Све су овде. Чувајући у својим наборима, карнерима, фалтама, свилама и чипкама, дане и ноћи смеха, уздаха, тајних љубави, златних бракова, аплауза публике или сватова. Данас имају још једну премијеру.