Уметничка галерија НМК, Мајке Југовића 12, Крушевац
17. јун – 17. август 2021.

Изложба се приређује поводом 650 година од оснивања града и подсећа на наслеђе прославе Шест векова Крушевца, када је први пут организовано обележавање јубилеја. Педесет година касније кроз изложбу се сагледава значај Ликовног симпозијума у оквиру кога су 1971. године остварене трајне уметничке вредности у граду. Поставка обухвата идејна решења, скице и макете за споменике, скулптуре, слике, цртеже, за Споменик кнезу Лазару, за Трг младих, за зидну слику „У славу Крушевца“ и за споменик „У славу рада“, настале на Ликовном симпозијуму а које се чувају у ликовној збирци Народног музеја Крушевац.

Изложба је прилика да се сагледају примери материјализације историје у контексту времена настанка, као и приступ и схватања данас. Прослава значајног јубилеја 1971, која је кроз све активности, стручне симпозијуме и скупове, изложбе, штампане књиге и зборнике, уметничка дела, говорила о развоју и начину живота, али и о континуитету на простору града од праисторије до савременог тренутка, са посебном пажњом на оснивача града и настанак у средњем веку као седиште значајне области и српске државе, представљала је врхунац већ исказаних тежњи од краја педесетих година, прокламованих визија, вере у напредак, стварања будућности на пажљиво проученој прошлости.

Програм прославе је подразумевао широку скалу активности, које су се односиле на различите делатности, од урбанистичких, комуналних потреба града, преко развоја школства и спорта, подстицања привреде, до организације научних симпозијума и приређивања изложби са темама које су обрађивале материјалну и духовну културу Крушевца од праисторије до половине XX века,

Настанак уметничких дела у јавним просторима, као део постављених програмских задатака у области културе, одвијао се у оквиру Ликовног симпозијума 1970. године, као значајно одступање од уобичајене форме конкурса. Представљање начина рада и резултата Ликовног симпозијума, питања која су тим поводом отворена тицала су се саме суштине уметности и значења споменика, отворила једну широку јавну расправу, али и инспирисала др Лазара Трифуновића, у то време председника Комисије за Ликовни симпозијум, да у „Књижевним новинама“ 1971. објави текст „Ликовни израз Косовског предања“.

„Треба имати много уметничке снаге и смелости па одредити једно дело које с мером треба да одужи дуг прошлости и обезбеди трајање у будућности. Ништа можда није теже од преузимања одговорности фиксирања легенде која вековима живи у свим слојевима народа. А при том не изневерити своје време“ део су образложења Небојше Митрића чије је идејно решење за споменик кнезу Лазару усвојено. Ако се има у виду и исказ Младена Србиновића дат поводом рада на мозаику „У славу Крушевца“: „За мене је традиција ствар на којој се може градити данашњи тренутак” била су то промишљања уметника која су довела до реализације ових значајних јавних споменика, пре свега, као места сећања, са прокламованим намерама подизања као подстицаја и покретања на нова стваралаштва. Једнаке намере и дух савремености носи рад Александра Зарина „У славу рада“ постављен 1971. године у кругу фабрике, који потврђује споменик као живот сећања, али најпре стварања новог наратива у контексту времена.

Без обзира на све околности, и потом политичке последице, у којима се одвијало обележавање и прослава „Шест векова Крушевца“, изражено настојање и исказани циљеви јубилеја ишли су за тим да се поставе основе за будући развој утемељен на научном разумевању и савременом уметничком доприносу.
Сагледавање саме прославе Шест векова Крушевца и Ликовног симпозијума, који је допринео да простор добије не само на својој естетизацији, већ, и на откривању посебности и стварању достојних места сећања, и после 50 година заслужује пажњу и потврђује да уметничко дело не настаје одвојено од стварности, уметничких тежњи и домета времена коме припада, у супротном, модел је за настајање споменика који троши сећања, а не споменика као јавне уметности који чува сећања и подстиче садашњост.
У оквиру рада Ликовног симпозијума, идејна решења су поднели: За Споменик кнезу Лазару : Небојша Митрић, Славољуб Радојичић, Никола Милуновић, Момчило Крковић и Крушевљани Димитрије Симић и Миливоје Мићић. За Трг младих: Томислав Каузларић, Михајло Трипковић и Венија Вучинић. За зидну слику У славу Крушевца: Божидар Џмерковић, Божидар Лазаревић, Младен Србиновић, Предраг Нешковић, Славољуб Чворовић, Милан Ђокић Старији, Витомир Митровић и Милорад Ђокић Млађи’ Александар Зарин и Томислав Каузларић за споменик „У славу рада.

У јануару 1971. године Комисија за оцењивање уметничких дела „у саставу: др Лазар Трифуновић, председник, чланови: др Јованка Максимовић, др Дејан Медаковић, Миодраг Протић, арх. Богдан Богдановић, проф. Адам Стошић и акад.сликар Радуле Анђелковић“ донела је одлуку да су „једногласно усвојена решења: За споменик кнезу Лазару – рад Небојше Митрића, За споменик У славу рада – Александар Зарин, За зидну слику у Скупштини општине – Младен Србиновић.
(из текста у каталогу изложбе)

Аутор изложбе: Биљана Грковић, историчар уметности – музејски саветник