Народни музеј Крушевац
Уметничка галерија

ЈЕЛЕНА ТРАЈКОВИЋ ПОПИВОДА

Уметничка галерија, Крушевац: 22. септембар – 10. октобар 2022.

Отварање изложбе: четвртак, 22. септембар 2022. у 19 ч

Изложба обухвата просторне инсталације изведене из претходних циклуса уз одређене модификације и нове радове наменски рађене за простор Уметничке галерије. Поставку чине радови из 6 циклуса: „Идеја отвореног круга, иделан визуелн форма друштва XXI века“, „Деконструкција осећаја трагизма савременог човека“, „Светлосни цртежи/објекти“, „Вртлог, живот, игра – покретне слике, поглед уназад“, „Vortex“ настајали у последњих десетак година и „Живот је игра“ из 2022. године. У свакој од просторија/соба Галерије су радови који припадају одређеном циклусу, а могућност кретања и погледа из просторије у просторију и из циклуса у циклус остварује њихово међусобно прожимање и својеврсну визуелну представу која препознаје духовна и емотивна стања човека данас и наводи на промишљање околности у којима се одвија живот. Просторна целина коју Јелена Трајковић Попивода остварује у Уметничкој галерији почива на цртежу у различитим материјалима, од папира и пауса до клирита, аудио-визуелних кореографија амбијенталних инсталација до светлосних цртежа/објеката, и наглашава време и кретање.

„… Док о нашем свету и времену проговара кроз тела у свим његовим карактеристичним покретима или застојима, уметница пред нас ставља слику наших настојања да разумемо животне токове.

Будући да је потрага покрет, Јелена Трајковић упушта се у значајан подухват активирања посматрача како би и он постао учесник живота који се одвија у њеним инсталацијама и цртежима. Често преобликујући излагачки простор својим делом, уметница покушава да усмери мисао и кретање посматрача, да покрене и његова осећања, у правцу који доводи до великог разрешења постављене дилеме о смислу – до катарзе. Тако и дела и простор у којем су изложена чине јединствени ансамбл који сведочи и позива на промишљање истински великих питања.

Тело као човечје најјаче оруђе и штит уметница ставља у покрет у чак два своја значајна циклуса. Игра као ритмично померање тела, али и игра као појам супротан озбиљности и статичности, приказана је у оба циклуса са несвакидашњом верношћу подстицајима који су, за уметницу, долазили из прошлости људске културе и уметничког деловања. Разумевајући плес као покренуту слику живота, Јелена Трајковић покренула је своје цртеже, усковитлала их и слободно пустила у излагачки простор како би га освојили. Својим циклусима амбијенталних инсталација додала је и звук, како би утисак човековог плеса са животом био свеобухватан. Фигуре које се уздижу, спуштају, ходају, трче, фигуре оборене и снажне, приземљене и пуне полета на цртежима Јелене Трајковић призивају у свест ток живота и смисао – који често остаје једнако далек и близак.

Хуманистичка уверења Јелене Трајковић и њена активистичка уметничка мисао нашли су свој израз у снажним цртежима људске фигуре. Одлука да свој опус посвети моћи човекове воље водила ју је ка новим формама опредмећивања тог својства. Прикази разума и емоција у уметности су готово кодификовани, али за „портретисање“ воље потребно је развити сасвим самосвојан уметнички језик. Јелена Трајковић га је пронашла, усавршила и успела да кроз покрет исцрта тежњу. Њена уметност је доследна у свом разумевању савременог човека и у покушају да га приближи смислу. / Нела Тонковић, из текста у каталогу изложбе.
Јелена Трајковић Попивода (1980. Краљево) Дипломирала је и магистрирала на Факултету ликовних уметности у Београду, на одсеку сликарства у класи проф. Чедомира Васића. Докторско – уметничке студије одбранила је на тему Деконструкција осећаја трагизма савременог човека, амбијенталном инсталацијом под менторством проф. Радомирa Кнежевићa.

Још на студијама почиње да истражује различите медије визуалног изражавања и модусе освајања простора у коме уметничко дело постоји. Ради у медију класичног цртежа, сликарства, који су њена главна преокупација, али и сликe – објектe, светлоснe и амбијенталнe инсталацијe, мултимедијалнe уметничкe пројектe.

На Факултету уметности у Нишу ангажована је у звању ванредни професор на предмету Цртање и сликање од 2012. Од 2004. године излагала је на 30 самосталних и на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Учествовала је у раду многобројних ликовних колонија, радионица, семинара и трибина. Од посебног значаја издваја се учешће на међународном пројекту „Човек река. Сликарство подунавских земаља“ реализован у сарадњи са Министарством за науку, истраживање и уметност покрајине Баден-Виртембег (Немачка), фондацијом Баден-Виртембег из Улма и Подунавским централним музејом.

Добитница је неколико награда из области визуелног стваралаштва. Радови Јелене Трајковић Попиводе налазе се у збиркама културних институција и приватних колекција.Члан је УЛУС-а од 2005. године. Живи и ради у Нишу и Београду.

Реализацију изложбе подржало је Министарство културе и информисања Републике Србије.

Кустос изложбе: Биљана Грковић, историчар уметности-музејски саветник