Имамо велику част да Вас позовемо на свечано отварање изложбе ANIMALIA et POPULUS – животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом, које ће се одржати у Великој сали Народног музеја Крушевац, у четвртак, 5. марта 2026. године, са почетком у 13 часова.

Поводом манифестације ГОДИНА АРХЕОЛОГИЈЕ 2025 изложба је уприличена у организацији Народног музеја у Зрењанину и сарадњи Завичајног музеја Рума, са циљем да се широј и стручној јавности презентује археолошка грађа која приказује разнолику фауну, тј. предметe са мотивима животиња приказаних верно или стилизовано, у различитој форми (посуђе, теракоте, накит, новац, мозаици…) и материјалу (глина, камен, кост, ћилибар, метал..), а који су коришћени у дугом временском периоду, од мезолита до позног средњег века.

Изложба представља резултат сарадње више музејских и научних институција у Србији као и бројних стручњака. Аутор и идејни творац изложбе је Дивна Гачић. За ову прилику, стручни сарадници на изложби су Марин Бугар и Маја Ћеранић, музејски саветници Народног музеја Крушевац.

Након прве поставке у Београду, у Галерији Atrium Библиотеке града Београда (02 – 22.09.2025.) изложба, замишљена као интерактивна – путујућа, гостовала је у Народном музеју Зрењанин, Градском музеју Вршац, Народном музеју Чачак и Народном музеју Крагујевац.

У Народном музеју Крушевац изложба гостује од 5. марта до 31. марта 2026. године.

Кроз историју човечанства животиње су задовољавале неке од основних људских потреба– биле су извор хране, о чему сведоче бројни остаци животињских костију пронађени на археолошким локалитетима. На основу археолошких налаза можемо пратити како су људи развијали специфичне односе са животињама, од примарног риболова и лова, у потрази за храном, потом доместикације/припитомљавања (међу првима коза, овца, говече, свиња) и стварања стратегија за узгој и коришћење животињских ресурса у људској привреди (важан извор сировина, за орање, сакупљање жетве, превоз…), у војне сврхе, за игру и забаву, па све до симболичке улогe у људској култури.

Археолошки налази пружају нам сведочанства на основу којих, на нашем простору, мотиве животиња у материјалној култури можемо пратити од праисторијског раздобља мезолита, из ког потиче посебно значајни налаз прве монументалне риболике скулптуре, откривене у оквиру културе Лепенског Вира, у Ђердапској клисури. Својом снагом и лепотом животиње су биле инспирација и узор за израду бројних предмета, од оних за свакодневну употребу, до оних којима су придавана разна тотемска, симболичка и култна значења (нпр. честе су представе бика које се доводе у везу са култом плодности). Неки предмети више, а неки мање, представљају верну копију живог узора, а њихов изглед зависио је од врсте материјала од ког су израђени, саме функције предмета, а пре свега од вештине и уметничке слободе мајстора/уметника. Често су то била права уметничкадела. За неке животиње постоји континуитет симболичког значења још од праисторије, јер су људи тежили особинама које дате животиње поседују (оданост пса, снага вола, храброст лава, мудрост сове, оштровидост сокола…), а неке од њих су имале важну улогу у рођењу, животу и смрти човека.

Добро нам дошли!