Етнографска збирка почиње са формирањем од самог оснивања музеја, када се бележи улазак у фонд једног од вреднијих предмета српске грађанске ношње, женског хаљетка евидентираног као свадбено либаде.

Устројством одељења за етнологију (1965), започето је систематско проучавање традиционалне културе и формирање збирки у које улазе предмети са територије Крушевца, али и шире антропогеографске целине дела Темнића и Западног Поморавља, Расине, поткопаоничких насеља и области Александровачке жупе.

Збирка је одражавалa све карактеристике етничке структуре крушевачког краја, где после ослобођења (1833), поред малобројног стариначког слоја, већим делом учествују досељеничке косовско-метохијске струје, измешане са млађим динарским досељеницима.

Предмети у етнолошкој збирци сведоче о свакодневном животу становништва на овим просторима, у ближој и даљој прошлости и у различитим друштвеним и економским условима. Kласификовани су и депоновани по врсти материјала, да би се временом почеле формирати збирке, подзбирке и колекције. Етнолошка збирка, са око 6000 евидентираних предмета, данас је разврстана на предмете који припадају сеоској и градској култури.