Кућа Симића

Кућа Симића

Смештена у самом градском центру, надомак Споменика косовским јунацима, Кућа Симића спада у најстарије очуване објекте у Крушевцу и својом архитектуром сведочи оријентални изглед некадашње чаршије. По стилским одликама, може се претпоставити да је грађена крајем XVIII или почетком XIX столећа. Здање је спратно, са подужним тремом у приземљу и на спрату. Приземље је грађено ломљеним каменом, док је спратни део у бондруку и чатми.

Испрва конак беговске породице Вренчевића, изазивача спора који ће бити поводом присаједињења града Кнежевини Србији (1833), кућу је откупио кнез Милош и поклонио је своме куму, Стојану Симићу, једној од најмаркантнијих личности српске политичке историје XIX века. У овом објекту, на Божић 1834, скована је Милетина буна, која је резултирала доношењем Сретењског устава (1835) и потоњом кнежевом абдикацијом (1839).

Крајем 1951, када градске власти доносе одлуку о оснивању музеја, одлучено је да се за те потребе адаптира Кућа Симића (1953), у којој су се од тада периодично смењивали различити музејски садржаји. Обимнији конзерваторски радови изведени су у 1977, али тек поновном санацијом објекта (2007–2008) Народни музеј Крушевац добија простор за реализацију поставке која за циљ има да одабиром предмета из музејских збирки прикаже део породичног живота у крушевачкој вароши кроз ентеријер једног грађанског дома на прелазу из XIX у XX век.

Редовним програмским активностима, који се умногоме реализују у сарадњи са грађанством, Кућа Симића настоји да афирмише дух некадашње вароши, апострофирајући градски живот и културу на размеђу векова.

Кућа Симића, здање јединствене културне и историјске вредности и евидентирано културно добро од великог значаја (Службени гласник РС 28/83), у себи обједињује музејску збирку, музејски туристичко-информациони пункт и сувенирницу.