У сарадњи са Геолошким заводом Србије крушевачки Народни музеј приређује изложбу под називом “Геологија Србије”.

Свечано отварање је заказано за петак, 2. март, са почетком у 18 сати у великој сали крушевачког музеја.

Геологија у Србији

Званична, државна, рударска и геолошка истраживања Србије почињу 1848. године. Тада је формирано Рударског одељења Министарства финансија и отворен рудник Мајданпек. Све до 1858. године, ту је центар за рударска и геолошка истраживања. У њему је радио и први српски геолог Ђ. Бранковић.

Од 1883. године, у саставу новог Министарства народне привреде налази се Рударско одељење. 1891. је у њему први српски доктор геологије С. Радовановић формирао Геолошко – рударски музеј и Одсек за израду детаљних геолошких карата Краљевине Србије и геолошко – рударских карата.

Други центар за геолошка проучавања и наставу успоставио је Ј. Панчић 1853. године на Лицеју. Он је објавио и први уџбеник из геологије.

Трећи центар за геологију Србије налазио се у Новом Саду, при Српској православној гимназији. Доласком Ј. Жујовића 1880. године на Катедру минералогије и геологије на Великој школи у Београду започиње систематско образовање наших младих рударско – геолошких кадрова. Осим што се бави предавачком делатношћу, Жујовић приступа и изради прве геолошке карте Србије у размери 1 : 500 000, оснива нове катедре, почиње детаљно геолошко проучавање домаћих терена, објављује научне радове у Геолошким аналима Балканског полуострва и у Српском геолошком друштву.

Током Првог светског рата у Србији су радили углавном аустријски геолози, већином на изради прегледне геолошке карте 1 : 200 000 и проспекцији минералних сировина.

Између два рата српска геологија је у успону, а 1931. године отвара се Геолошки институт Краљевине Југославије.

Замах геологије у СФР Југославији

По завршетку Другог светског рата геологија у Србији добија нови замах: на Природно – математичком факултету формиран је Геолошки факултет, а на Техничкој великој школи образују се геолошки и геофизички инжењери.

Формирају се Завод за геолошка и геофизичка истраживања Србије, Геолошки институт САНУ и др. Геологија на овим просторима доживљава свој највећи процват кроз израду Основне геолошке карте Југославије у размери 1 : 100 000.

Велики обим посла у земљи и иностранству учинио је да буде ангажован велики број геолога различитих струка. Они су уз савремену опрему, примену напредних технологија, стручну и научну сарадњу, подигли ниво геолошких истраживања и сазнања у свим областима: инжењерској геологији, испитивању лежишта минералних сировина, геофизици, геологији нафте и угљева, техничкој петрографији и др.

Покреће се низ геолошких часописа, извршена је интеграција целокупног високошколског геолошког образовања на Рударско – геолошком факултету, обновљено Српско геолошко друштво и формиран Савез инжењера и техничара рударске и геолошке струке, а геолошка истраживања су уређена посебним законом (1972).

Од половине осамдесетих година почињу тешка времена за српску геологију. Сплет несрећних околности условио је нагли суноврат струке. Све до 2006. године, геологија у Србије је опстајала захваљујући ентузијазму и патриотизму стручњака, који су својом вољом и самопрегором сачували њену срж.

Интеграцијом свих геолошких института у Београду, 2006. године, у Геолошки институт Србије, заустављен је негативан тренд у развоју геологије у нас. Обједињени су кадрови, стручни фондови, опрема и знање. Овај институт 2012. године постаје државна установа, односно Геолошки завод Србије, који за потребе Републике Србије обавља основна геолошка истраживања на њеној територији.

Данас је Геолошки завод Србије модерна геолошка кућа са кадром признатим и ван граница Србије, са традицијом дугом преко 85 година и са искуством рада на истакнутим пројектима у земљи и иностранству.